Ak1yo — Komplikovani neobjavljena prica/pesma

Opet je otisla, a? - Da "Ma vratiće se, ustvari ne znam. Nisi ti ja, valjda me razumeš. E, al' gledaj to ovako. I da vreme stane i da se vratiš unazad, opet bi isto učinio. I da se to uopšte nekada desi, ne uči da pričaš. Da posle ne bi morao da učiš da ćutiš". Jebote, opet pričam sam sa sobom i zamišljam nju, jeza me obuzima. Ko kaže da ne mogu nazad, možda vreme, ustvari ne, kako bih počeo ovo smeće na papiru, e imam ideju. "I da vreme - najzad krene, mi i dalje, tu stojimo Kao čujem taj šapat gde mi govoriš - da se i dalje volimo, a mi stojimo, dane brojimo, dani nam prolaze časom Vrisak u nama je tih, a čujem ga tako glasno - i kao da spokojan legnem, obasijan tvojim glasom. I kao da šapat - u toj noći, dođe baš tu po tebe, krene da otkida ruke, noge i oči. Čuješ ga, ali ga ne vidiš - kaže ti da noći su teške, ali ti još teži Ka nečemu težiš, od nečega bežis ka nečemu ideš, al' od tog istog strepiš Pa miran i spokojan legneš dok s osmehom u sebi kriješ, to tužno dete što krešti..."